ANKA ZAGAR-antologijske pjesme.doc

ANKA ŽAGAR

ŠUMA

napišem šuma i bude šuma

idem moram u šumu po drva

vrijeme je za toplije

mene je strah

zato pjevam

    pjevam šuma i nije šuma – ja sam

    kako sam ponizna (pokorna) kako sam moćna(potężna)

    stablasta je najmojija

    hoću se srušiti (zawalić) hoću se skrušiti(skruszyć)

        skroz (całkiem, do końca)

        u šumu

    ptice od drva u uho mi padaju – i lišće su

    pa šuma ima pune ruke straha

    pa šuma ima kružne oči zvjeri

    i daha udvojena (podwójny)

    oganj

    ukrešu (wzniecić)

što je ono bilo – korak mi spotaknut (potknąć się)

što je ono bilo – naga je uspravnost (pionowa)

napišem šuma i nije šuma

bistroća (pojętność) je oka

ukočena  (skrępnowana, sztywna)

PUTOVANJE

   kao što se prolazi prolazi

    pa ako se susretne susretne

ujutro pomuzem (wydoić) krave i mlijeko bacim u sunce

bože, zato mi je pomrčina (zaćmienie) prešla preko lica

kao olovka kao breza (brzoza) kao sljepački štap (kij, laska)

pa ne govorim iz usta jer sva govorim, kao kad more sebe

reze, tako me boli u tvom zrcalu, giorgione, kad sva se

umjetnost odseli (przeprowadzi) na jug, ovdje ce biti obična čistina (wykarczowany kawałek lasu) kao

maketa (makieta) vječnosti, jer od snijega učinim svoj glas, neka te

zemlja ni tamo ne vidi, ja ću te sigurno, umjetnost jednako

usamljenost, samo se ti okupaj u vlastitim očima, kroz koga

ću onda kao kroz bistru vodu zagledati dno, pa još malo

sviraš što voda teče (płynie), OVAMO DOLAZI NOĆ, IDEMO TAMO

tamninu (ciemność) bih tu baš bezazleno (naiwnie) srknula (siorbnąć)

tvoj puž (ślimak) uvija se u svoj kućni stih i nosi me, ali

vjetar iznova odmotava(odpakowauje) tu sliku, kao u proljeće kad

počinjem učiti strane jezike da ne bih izašla, neka sam

unišla poniziti se (ukorzyć się)pod bijelom kožom zida, što po slini (ślina)

dolazi, sama tamna radost, kada te ujutro zapljusne (pluśnie) sunce

i preneš se: zapiši taj prozor i zatvori ga, ne taj,

to mi je pjesma, pas je zalajao (zaszczekał), raskuglao oči, ti

možeš izaći možeš izaći, dok rostfrei NN pozdravlja

ruže na državnom travnjaku, neka se probude one svima

neka samo siđu kad se naspavaju (wyspać się), ali ja kao u avion

uđem u svoju ruku i gledaj: riječi su krijesnice (świetliki) što

svijetleće (świecące) lete a pristanu li, od sebe se ugase

S UNUTRASNJE STRANE USANA

ulje, umri i. poteci (popłyń)

mir tvojim usnama

da me na njima

nikad više ne bude

ili ću iz zemlje te amorfne

svakim novim dahom, od smrtne

ploti dahom zabijeljeti se

u tebe, se gasiti

sve dok se ovaj bijeli papir

ne orosi (zrosić)riječima, ne budem ti tu

te vrškom (czubek) biča (bicz) me poljubac

ošinuo (uderzyć biczem), u usnu ti se mir

otrnjen, umri i, poteci, mir

neka zalupnu(trzasną) vrata ova zemljava

ulje, umri i, budi da jesam

gdje probodeno(przekłuty) pa zašiveno (przyszyty)

beskrajno tvojim usnama. mir

bijelo meso glasa, mi spavaj

mrak na usnama, ga ne raskalaj (rozpuść, w sensie zachowania rozwiązłego)

MREZA STAROG RIBARA

zvijezde se ne dodiruju

kao ni oči što se ne

cesta mi je puna tuge

kao beskrajno tijelo

bez početka plače

koji put se ne mogu odmah diviti

ali vodozemna (vodozemci to kręgowce) grana sama

ako predaleko ode

otplovi, otrgne se od srčike (to wewnątrz łodygi)

njezin osmijeh je fina(piękna) čipka (koronka)

zapleše, ide ispred lica, drhti

strancima ne ulazi u oči

jer se nećeš vratiti

terra incognita je

vlastiti odraz (odbicie) u zrcalu

posrebrena voda brzo zaboravlja

iza svakog ureza(cięcie) film sklapa se

tijelom zacijeljuje svoju put

navečer ribari nagnu se (wygiąć się), u bijelu noć

ubace mreže i ulove izraz(wyraz) mog lica

polegnut(połozyć się) u mekanu tišinu koja teče

da cijela je rijeka prošla kroz mene mrtvu

a ne mogu znati jesam li tebi napojila ruke

PISMO

da vjetar ima što zaljuljati (zakołysać)

a onda sam se umjesto pjesme pojavila ja
precizna božja sva prozirna (przezroczysty) životinja
držeć se za ruku kao što čine žalosni stihovi
kada u tijelo tvoje uđu kao u tunel

da su puna usta riba koje sada cvatu(kwitną) jer
su se rastopile lisnate(liściasty) im tame(mrok), da ova
bijela pisma nesretno plutaju(unosić się na wodzie) baš kao dvije
siromašne kolibe iznad podzemnih voda

pa da mi kažeš
a da ti ne uzmem

jednog dana kad budem lijepa
obična mala smrtonosna(śmiercionośna) pahulja (płatek śniegu)
tik uz samu opnu
od noćiva od tvojega, koji piješ kristal, moje
šumsko mlijeko, mač i katedralu, što kroz smijeh se
uspužu (wpełznąć) u buktinju (orbita) smijehu, da kakvi su to nasadi (sadzonki),
breze (brzozy) breze blesulje, te rahle (kruche) žene slavenske, što
sva bih u kost pobjegla i uvis (do góry), pa ako po rubu
klonula (osłabnąć) to je samo haljina kada me ne dozivaš
bijela kosti breze, dođi da se susretnemo. gašen
tvoj kreč (wapno) i nesretno žensko pismo, a što će mi
taj stih ako nije moj, jer breza breza duboka
si voda ti, duboka si pa se ne vidi, sam tkala
tvoju zjenicu (źrenica), sam tkala tkala tkala ju

Snoliko

odjednom kroz staklo vode, imala sam te
ljutila si se od sebe kao lukovica (roślina jakaś)
u vlastitoj vitrini (krednes, witryna)

pacolepsis, fosilna(skamielina?) ribica iz brazila
kako si lijepa sva još zatočena (zamknięta)u sebi
a dvjesta milijuna godina
trebalo je meni
da doplivam u tvoju tišinu
hej
jesam li stigla na vrijeme
taknuti (dotknąć) te
prevesti u bijelo
tvojemoje okamenjene ljuske (łupina)
da sve bude izmaglica (mżawka)
slika ustreptaloga (migająca)
a koja svjetlucava sva
napetkost između morskoga i
kopnenog dijela tvoje duše
a koja još hoda hoda
između sebe i sebe
i čudi se
kako joj se unutra
odjednom mogla dogoditi (zdarzyć)
tako nježna zima
jer ti zaustaviš se
i dalje tečeš, pacolepsis

oči mi plaču, ali ja ne

nenačeta(nienaczęty) vodo, sanjaš li


Kad bude sada

kad auto pred kućom
malo tiho zabruji (zabrzęczy)
i onda umre

on dijete iz auta
kao bombon iz vrećice
izvuče
visoko ga
podigne
evo te
koliki si mi
narastao
odjednom si
pogledaj brzo svijet
prije no što on tebe
strpa u svoja usta
koliko te moja ljubav sad
uzdiže, toliko
će te njegova
sniziti (obniżyć) na standard
kad bude sada
kako je malen
i neozbiljan(niepoważny)
tvoj otac
pljuni na njega
jedan mali osmijeh
dok si još gore

Okupacija

dan raste

orao (orzeł)

je već davno pao (upadł)

(a drukčije sjena pada

drukčije ruši se(burzy się) grad)

idi i traži njegov trag na nebu

uspni se navrh sebe

nađi trag njegovu neosjećanju (obojętność)

pogledaj nebo, javi se (odezwij się)

Kontekst

svaki sat

ima svoju nestabilnost

i ushićenje (zachwyt)

jedan je sat zaspao (zasnął), pa sam zakasnio

drugi je sat stigao na vrijeme

treći bi samo rađao (rodził)

sve što još nije mrtvo

jednu su riječ ubili

drugu teško ranili

treća je sama prebjegla

ona će ona će

sinoć na raspukloj cesti

razmijeniti

njihova mrtva tijela

recitirati:

negdje daleko

tamo u tvojoj glavi

bum po zemli capkala (chodzić drobnymi krokami)

pa se ničeg ne bum setila

Izažeto (wyciśnięte)

veljača

koliko tuge

iziđe

kroz mačja usta

kroz bijelo meso vijavice (wichura)

u krzno (futro) noći inje (szron?) inje

okrutno

uspinje se

a kako je različito ljeto

kao iz neke druge pjesme

kroz otvore muških sandala

izažimlje se (wyciska się)

i samo prašina i vruć zrak

zaderu (zedrą) kožu unesu se

i bazglasno se nose

a hodači

sve zemljaniji (ziemianie) bivaju

i sve niže prigiba (spuszcza) se dan

i napetost (napięcie) se

stoljećima smanjuje (zmniejsza)

između jedan i dva

Biblijski psi još laju (szczekają)

odmaknite...